Samoorganizirani delavci iz Cazina danes v Sarajevu pred institucijami oblasti mednarodne skupnosti, EU in držav BiH ter Slovenije zahtevajo takojšnjo povrnitev vsega, kar jim v Sloveniji dolgujejo delodajalci. Za zlorabe in opeharjenje so v prvi vrsti krive institucije nacionalne oblasti in oblasti EU ter institucije mednarodne skupnosti. Zahtevamo, da te institucije sprejmejo odgovornost in da nemudoma izpolnijo zahteve konkretne skupine opeharjenih delavcev, vseh migrantskih delavcev, vseh delavcev sveta ter antirasistične, antinacionalistične transnacionalne civilne družbe in gibanj.

Neposredni zahtevi skupine delavcev iz Cazina in okolice sta takojšnja povrnitev vseh pravic iz delovnih razmerij, ki jim jih odrekajo delodajalci v RS ter takojšnje prenehanje s praksami izsiljevanja, ki so značilne za režim delovnih migracij v RS. Konkretno zahtevamo podelitev osebnega delovnega dovoljenja prizadetim delavcem. Delavci iz Cazina, transnacionalna civilna družba, gibanja in državljani sveta tako zahtevamo ukinitev režima migracij, ki pomeni odvisnost delavcev od delodajalcev. Režima migracij, ki pomeni sistematično degradacijo in siromašenje migrantskih delavcev ter njihovih skupnosti. Zahtevamo ukinitev režima, ki sloni na segregaciji, diskriminaciji, neenakopravnosti, apartheidu. Zahtevamo ukinitev nepravičnega mejnega režima, ki je dejavnik stratifikacije, neenakosti, nesvobode, poglabljanja hierahij ter neokolonialnih politik.

Primer oropanih in izigranih delavcev BiH je paradigmatski primer položaja migrantskih delavcev in delavcev sveta v današnjem svetu. Režimi migracij oziroma upravljanja z migracijami in nadzora nad njimi so zgrajeni na domnevi, da lahko človeka zreduciramo na kontejner delovne sile, da lahko nereduktibilno enkratnost in mnogoterost človeškega življenja zreduciramo na delavca kot blago, ki se ga po potrebi vpreže, izkoristi in nato zavrže. Da se ga lahko izžene, osami, izigra, odvzame dostojanstvo. Danes se evrobirokrati in njihovi kolegi – oboji oprode kapitala – v evropskih nacionalnih državah navdušujejo nad konceptom krožnih migracij. Pri tem jim še kako radi pritegujejo kolegi – oprode kapitala – iz držav v tako imenovani tranziciji. Po tem konceptu se migrantskega delavca najame, izkoristi in nato odstrani iz družbe, ki jo je gradil. Dober je kot hiperizkoriščan proizvajalec skupnega družbenega bogastva, ko pa pride do vprašanja njegovega uživanja v skupnem bogastvu, se ga odstrani iz države. Evrobirokrati in nacionalni birokrati to realnost zakrivajo z govorom o škodljivosti t. i. nelegalnih migracij, s kriminalizacijo migrantov, s ciničnim pridiganjem o principih svetega egoizma, ki jih je baje treba uporabiti pri upravljanju z migracijami. Nesramežljivo posegajo po ukrepih nacionalističnega protekcionizma in svojim državljanom revežem razlagajo, da je njihov sovražnik revež nedržavljan, t. i. državljan tretjih držav.

Danes smo pred institucijo Visokega predstavnika mednarodne skupnosti zato, ker hočemo bosanski, slovenski, evropski in mednarodni javnosti sporočiti, da je treba priti do dna verigi izkoriščanja migrantskih delavcev. Kooperant, kot je Perkovič, ki zlorabi in okrade delavce, ne bi mogel obstajati brez kompradorskih političnih elit na nacionalni ravni. Te vzpostavljajo zakonske in normativne okvire, ki migrantskemu delavcu jemljejo pravico do izbire in ga potiskajo in silijo v položaj, ki je soroden položaju sužnjev. Povampirjeni delodajalci, kot je Perkovič, ne bi bili mogoči brez kompradorskih elit v izvornih državah. Tem elitam ni do tega, da bi državljani, ki jih predstavljajo, dosegli enakopravnost in polne pravice, ampak jim je več do nadzora nad svojimi državljani in do t. i. zaščite nacionalnega trga dela. Perkovič in podobni kvaziposlovneži ter delodajalci so le najnižji izvajalci skrajno krivične in diskriminatorne politike migracij. So izvajalci meja, katerih namen je poglabljanje in reprodukcija hierahij na globalni ravni, stratifikacija družb in avtoritarni politični režim, ki sloni na segregaciji, apartheidu, vojni med reveži, vladanju prek razširjanja strahu in predsodkov. Danes obtožujemo Institucijo Visokega predstavnika mednarodne skupnosti v BiH, da je eden od arhitektov takšne politike. Tovrstne politike so odgovorne za sramotne oblike izkoriščanja migrantskih delavcev v Sloveniji in EU. Dokaz za to je hinavščina EU, ki ima vse bolj hegemonsko vlogo v instituciji Visokega predstavnika. Hinavščina se še kako vidi v nenehnem pogojevanju in blokiranju procesa t. i. liberalizacije viznega režima za državljane BiH ob hkratni popolni slepoti za krivice, ki se dogajajo državljanom BiH in drugim državljanom t. i. tretjih držav, ki delajo in bivajo v državah članicah Evropske unije. Nepravičen vizni režim, ki so mu podvrženi državljani BiH, je vzrok brutalnega izkoriščanja državljanov BiH v državi članici EU Sloveniji.

Danes smo pred institucijo Visokega predstavnika mednarodne skupnosti v BiH zato, da zahtevamo konec neverjetnega sprenevedanja institucij EU in mednarodne skupnosti, ko gre za vprašanje viznega režima, svobode gibanja državljanov t.i. tretjih držav. Od institucij EU, od mednarodne skupnosti in od institucij nacionalnih oblasti zahtevamo, da se soočijo z zgodbami skrajnega izkoriščanja in zlorab migrantskih delavcev. Naj institucije EU in mednarodne skupnosti priznajo, da je takšno stanje, o katerem danes priča skupina delavcev iz Cazina, neposredni proizvod evropskega mejnega in s tem viznega režima za državljane t. i. tretjih držav. Ta mejni in vizni režim botruje osebni odvisnosti delavcev od delodajalcev, degradaciji migrantskih delavcev in uničevanju njihovih potencialov in življenj. Danes smo pred institucijo Visokega predstavnika kot globalni državljani in Evropejci. Tukaj smo, ker mislimo, da je drugačna Evropa mogoča. Ker proizvajamo Evropo svobode, enakosti, emancipacije in osvobajanja.

IWW

Samoorganizovani radnici iz Cazina danas u Sarajevu ispred institucija vlasti međunarodne zajednice , EU i države BiH, te Slovenije zahtijevaju hitan povrat svega što im poslodavci u Sloveniji duguju.

Za zloupotrebe i prevare su u prvom redu krive institucije slovenske nacionalne vlasti i vlasti EU, te institucije međunarodne zajednice. Zahtijevamo da te institucije preuzmu ODGOVORNOST i da čim prije ispune zahtjeve konkretne grupe prevarenih radnika, svih migrantskih radnika, svih radnika svijeta te antirasističkog, antinacionalističkog transnacionalnog civilnog društva i pokreta.

Neposredni zahtjevi grupe radnika iz Cazina i okoline su momentalni povrat svih prava iz radnog odnosa koji im onemogućavaju poslodavci iz Republike Slovenije, te prestajanje sa praksama ucjenjivanja koje su karakteristične za režim radnih migracija u Republici Sloveniji.

Konkretno, zahtijevamo PODJELU LIČNIH RADNIH DOZVOLA oštećenim radnicima. Radnici iz Cazina, transnacionacionalna civilna društva, pokreti i državljani svijeta tako zahtijevaju ukidanje REŽIMA MIGRACIJA koji znači zavisnost radnika od poslodavaca, režima migracija, koji znači sistemsku degradaciju i siromašenje migrantskih radnika, te njihovih zajednica. Zahtijevamo ukidanje nepravednog graničnog režima, koji je činioc stratifikacije, nejednakosti, neslobode, produbljivanje hijerarhije te neokolonijalnih politika.

Primjer opljačkanih i izigranih radnika BiH je paradigmatski primjer položaja migratskih radnika i radnika svijeta u današnjem svijetu. Režimi migracija ili upravljanja sa migracijama i nadzorom nad njima su izgrađeni na ideji, da čovjeka svedemo na jedinicu radne snage, da nesvodivu pojedinačnost i univerzalnost čovjekovog života reduciramo na radnika kao dobro, koje se po potrebi upregne, iskoristi i potom odbaci; da se zatim istjera, osami, izigra, da mu se na kraju oduzme dostojanstvo. Danas se evrobirokrati i njihove kolege- vazali kapitala u evropskim nacionalnim državama oduševljavaju nad konceptom kružnih migracija.

Pri tome im i te kako pomažu kolege- vazali kapitala iz država u takozvanoj tranziciji. Po tom konceptu se imigrantskog radnika unajmi, iskoristi i potom odstrani iz društva koje je gradio. Dobar je kao hiperiskorišten proizvođač zajedničkog društvenog bogatstva, ali kada dođe do pitanja njihovog uživanja u zajedničkom bogatsvu, odstrani se iz države.

Evrobirokrati i nacionalni birokrati tu realnost prikrivaju sa izgovorom o štetnosti, tzv. nelegalnih migracija, sistematski kriminalizirajući migrante, sa ciničnim propovijedanjem o principima svetoga egoizma koje treba upotrijebiti pri upravljanju sa migracijama. Bezobzirno interveniraju sa mjerama nacionalističkog protekcionizma i siromašnim državljanima objašnjavaju da je njihov neprijatelj siromah nedržavljanin, tj. državljanin trećih zemalja.

Danas smo pred institucijom Visokog predstavnika međunarodne zajednice zato jer hoćemo bosanskoj, slovenskoj, evropskoj i međunarodnoj javnosti poručiti da treba konačno stati u kraj iskorištavanju migratskih radnika. Kooperant, kao što je Perković, koji iskorištava i krade radnike, ne bi mogao postojati bez sluganskih političkih elita na nacionalnoj razini koje uspostavljaju zakonske i normativne okvire koje migrantskom radniku oduzimaju pravo izbora i stavljaju ga u položaj roba.

Povampireni poslodavci kao što je Perković, ne bi mogli postojati bez sluganskih političkih elita u izvornim državama Te elite ne žele, da državljani čiji su predstavnici, dobiju jednakopravost i puna prava, već im je bitniji nadzor nad svim državljanima i do zaštite tzv. nacionalnog tržišta rada. Perković i podobni kvazibiznismeni, te poslodavci su samo najniži izvođači krajnje nepravedne i diskriminacijske politike migracija. Oni su psi čuvari granica kojima je cilj produbljivanje i reprodukcija hijerahija na globalnoj razini, stratifikacija društva i autoritaran politički režim koji je sklon segregaciji, aparthejdu, ratom između sirotinje, vladanja na osnovu straha i predrasuda. Danas optužujemo instituciju Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, jer je jedan od arhitekata takve politke.

Takve i slične politike su odgovorne za sramotne oblike iskorištavanja migratskih radnika u Sloveniji i EU. Dokaz za to je licemjernost EU, koja ima sve veću hegemonsku ulogu u instituciji Visokog predstavnika. Licemjernost se itekako vidi u neprestanom uslovljavanju i blokiranju procesa tzv. liberalizacije vizog režima za državljane BiH i istovremenoj potpunoj sljepoći za nepravdu koja se dešava državljanima BiH i drugim državljanima trećih zemalja, koji rade i borave u državama članica Evropske unije. Nepravedan vizni režim kojim su podvrgnuti državljani BiH uzrok je brutalnog iskorištavanja državljana BiH u državi članici EU, Sloveniji.

Danas smo pred institucijom Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH jer zahtijevamo kraj nevjerovatnog poricanja odgovornosti institucija EU i međunarodne zajednice, kada se govori o viznom režimu, slobodi kretanja državljana iz trećih zemalja. Od institucija EU, od međunarodne zajednice i od institucije nacionalnih vlasti tražimo da se suoče sa iskustvima iskorištavanja i zloupotrebe migratskih radnika. Potrebno je da institucije EU i međunarodne zajednice priznaju da je takvo stanje, o kojem danas govori grupa radnika iz Cazina, neposredni proizvod evropskog graničnog i sa tim viznog režima za državljane tzv. trećeg svijeta. Takav granični i vizni režim podupire zavisnost radnika od poslodavaca, degradaciju migrantskih radnika i uništavanje njihovih potencijala i života. Danas smo pred institucijom Visokog predstavnika kao globalni državljani i kao Evropejci. Tu smo jer mislimo da je drugačija Evropa moguća. Želimo da kreiramo Evropu slobode, jednakosti, emancipacije i oslobođenja.

IWW