Nevidljivi radnici svijeta (IWW) - Samoorganizovana grupa radnika SCT je na skupštini u Socijalnom centru Rog 25.01.2011 donijela sledeće zaključke:

Po prijemu odgovora Ministarstva za rad, porodicu i socijalna pitanja iz dana 24. 01. 2011., zahvaljujemo se za upoznavanje sa pravnim mogućnostima, pri čemu ponovo zaključujemo da nam postojeći pravni okvir ne omogućava ostvarivanja naših prava i još manje rješenje naših trenutnih ekzistencijalnih problema, te zaštite pred izgonom iz RS ili pred prisilom da državu radi naših problema napustimo sami. Zbog toga što poslodavci prema nama imaju neporavnane obaveze, nismo dužni niti u mogućnosti plaćati najamninu u radničkim domovima, u kojima smo trenutno nastanjeni.

Pratili smo izjave predstavnice firme Novista, te predstavnika Generalne policijske uprave po medijima. Obećana rješenja da će preduzeće Novista do dobijanja novca iz jamstvenoga fonda previdjeti plaćanje najamnina i da ćemo u samačkim domovima prebivati besplatno, zahtjevamo za sve radnike, a ne samo za pojedine. Istovremeno ističemo da se u tom vremenskom periodu nijednog radnika pod nikakvim uslovima ne smije odjaviti sa adrese prebivanja ili mu se ukinuti prebivališna viza.

Pratili smo takođe objašnjenja Generalne policijske uprave u uslovljavanju prava zadržavanja u RS i ponovo ponavljamo svoj zahtjev za momentalnom obustavom izgona svih radnika koji izgube posao i / ili im isteče prebivališna viza (još posebno ukoliko zbog krivičnoga sporazuma između BiH i RS nemaju prava do nakande za nezaposlenost), sve dok ne dobiju dozvole za stalno prebivanje. Tu dozvolu, naime, Generalna PU navodi kao jednu od mogućnosti uslova za uređenje prebivalnog statusa.

Na skupštini smo oblikovali štrajkački odbor stanara radničkih domova čiji je cilj ostvariti prvi zahtjev IWW - Samoorganizovane grupe radnika SCT-a, i drugih samoorganizovanih grupa radnika, besplatno prebivanje u radničkim domovima, što znači rješavanje akutnih problema radnika, kako statusnih, tako i materijalnih. Pri tome treba naglasiti da besplatno prebivanje ne znači milostinju ili pomoć, već je pravo i konkretan mehanizam ostvarivanja prava radnika. Ne treba zaboraviti da su radnici bili više godina podvrženi režimu iskorištavanja u kojem su sistematično kršena njihova prava. Upravo zbog toga smo se odlučili da pozovemo aktiviste i civilno društvo u Sloveniji i sve one kojim je dosta gaženja prava i dostojanstva migratskih radnika i radnika uopšte, da se solidarizuju sa našom borbom protiv zaboravljanja prava radnika, za dostojanstvo i bolji život sviju. Cinizam i hladni birokratizam državnih institucija i vođa poduzeća u kojima su radnici ostavili svoju mladost, krv i znoj nas ne može zaustaviti.

Ne prihvatamo zastrašivanja